Imanju Mujage Mešića u Čeliću, danas je bilo gotovo nemoguće prići. Put je kompletan u mulju, vodi i blatu kao i Mešićevo imanje, usjevi, njive, objekti. Zatičemo ga kao sa porodicom lopatama pokušava iz štale izbaciti blato i mulj.
„ Jučer sam došao sa posla oko 16:00 sati. Naglo je padala kiša. Počeli smo spašavati ovce. Za pola sata je poče rijeka da izljeva i gotov. Stradao je nasad, štala je poplavljena. Katastrofa“- priča nam ovaj mladić pokazuju apokaliptične scene sivila i blata koje je prekrilo sve. Stabljike kukuruza su uništene, nasadi jagode, sva bašta.
„ Prošle sam godine podigao kredit i kupio zemlju, novi zasad jagode na dva dunuma. Da sa porodicom nešto uspijemo, da ne idemo vani. Sada je sve ova katastrofa uništila“- razočarano kaže Mujaga. Kaže da ne zna šta da radi, da mu je sada cilj da pokuša očistiti šta može.
„ Ne znam šta ćemo dalje. Hoćemo li imati neke pomoći. Imamo dobrog načelnika koji je za nas tu, pa se nadamo pomoći. Od ovoga nema sada ništa više. Moram sve ovo povaditi, ponovo uzorati. Ne znam hoću li ovdje više šta sijati. Gotovo svake godine se dešavaju poplave. Ne znam ni sam šta ću“- pita se ovaj mladi poljoprivrednik. Plaši ga i ono što je voda donijela na njegov posjed.
„ Smeća, bolesti, svašta. Ovo je božija kazna. Tako nam je, kako nam je“- zaključuje Mujaga i nastavlja lopatom izbacivati mulj iz štale. Prekoputa njega, također, zabrinuti mještani. Na pitanje hoće li nam reći koju riječ o tome šta ih je zadesilo, kažu da bi radije zaplakali. Mevludin Ribić nam pokazuje garažu kojoj ne može prići i gomilu peleta spremnog za zimu. Sve u vodi.
„ Devet i po tona peleta i peć je otišla. Otišla i mašina za sušenje i pranje. Ko zna šta je još otišlo“- priča Mevludin. Prisjeća je da je poplava bilo i ranije, posebno 2014.godine, ali ovakvih nikada.
„ Nije priroda kriva, nego mi. Ne damo da se proširi korito rijeke, ne damo pedalj zemlje. Već guramo u rijeku smeće, granje, sadimo drveće. Mi smo krivi“- završava on i odlazi kroz mulje.
Nataša Tadić