Foto: Balans
Nije vrijeme za slavlje već za proteste, poruka je Sindikata solidarnosti koji je danas održao tradicionalni prvomajski protest pred devastiranom zgradom “Soda So” Tuzla uz simboličan ručak .
Oko 20 okupljenih nekadašnjih radnika propalih tuzlanskih fabrika nije krilo ogorčenje trenutnom situacijom, tvrdeći da nemamo šta slaviti i da roštilj ne smije biti prioritet ispred radničkih prava.
“Ne znam šta slavimo. Slavimo li što smo najkorumpiranija i najsiromašnija zemlja, što nam mladi odlaze. To slavimo? Pogažena su nam sva ljudska i radnička prava. Je li vrijeme za slavlje? Po meni nije. Zato mi svake godine organizujemo ovaj provmajski protest pod motom „Nije vrijeme za slavlje, vrijeme je za proteste“- rekao je Sakib Kopić, predsjednik Sindikata solidarnosti.
Osim što su građani pasivni da bi nešto mijenjali, posebno je razočaravajuće što je utihnula radnička klasa, naglašava Kopić.
“Reprezentativni sindikati, savez samostalnih sindikata i granski sindikati su krivi za položaj radničke klase. Oni su izdali radničku klasu. Oni su krivi. Mi nismo reprezentativni sindikat, ali smo pomogli svima u zadnjih deset godina”- ističe Kopić.
Nekada je Prvi maj imao smisla i rado se obilježavao, kazali su prisutni.
Senad Mehanović
“Nekada je Prvi maj značio nešto za čitavu bivšu Jugoslaviju. Za narod, za radničku klasu. Ovaj čovjek sa ove slike, Tito, dao nam je sve, plate, zdravstvo, školstvo. Minimalna plata je sada 596 KM i to imamo većinom svi. Meni nije jasan ovaj narod. Pa, nećemo valjda non stop živjeti od djece koju smo poslali u inostranstvo?”- pita se senad Mehanović, radnik “Tuzla- Kvarca”.
Slično razmišlja i Desanka Đorđijevska, penzionisana radnica “Hotela Tuzla”.
“Da će se vratiti ta vremena. To je bila stvarno proslava Prvog maja. Ovo sada je beznačajno sve”- zaključuje ona.
(Nataša Tadić)