Ohran Zonić iz tuzlanskog naselja Rasovac od desete godine radi sa konjima.
Od samog djetinjstva radio je teške fizičke poslove prevoza i utovara uglja. Kaže da mu je otac bio invalid te da je on radeći s konjima doprinosio porodici.
„Ja sam s konjima radio od desete godine. Gore gdje je sada MUP, bilo je skladište, pa se dole na Ircu tovario ćumur. Nikad bez konja nisam bio, oni su me othranili, ne bih bez konja mogao“ – priča za Balans ovaj konjušar.
Danas Zonić ima četiri konja, od čega su dvoje ždrijebad.
„Imam ih četvero, ovo su konji hladnokrvnjaci. Zeka je čistokrvna a muški je ukrštan. Imam dva ždrijebeta od njih dvoje“ – priča Zonić.
U pitanju je vrsta konja namijenjena za vuču. Ohran ih koristi za pomoć u šumi.
„Ovo su konji za kratke relacije, nisu za trke. Meni pomognu polako u šumi. Već sam i ja star, pa slabije radim. Ali konje ne dam. Teško je ishraniti ih, jer je žito skupo, skupa je i zob. Ali eto, držim ih jer to volim“ – dodaje Ohran.
Ovaj zaljubljenik u konje kaže da neće odustati od konja, sve dok može da se brine o njima.
„Ma ja da nemam konja ovih u štali ja bih se razbolio za mjesec. Ne mogu bez konja, džaba je“ – ističe na kraju Ohran Zonić.
Kompletnu priču pogledajte u video prilogu:
(Balans)