Foto: Balans
Na današnji dan 1920. godine izbio je protest rudara, odnosno, Husinska buna. Tada su se rudari tražili bolje uslove rada i veće satnice. Kopali su ugalj ručno, krampom i krocom. Kopaju ga tako i danas u Rudniku Mramor kod Tuzle. Na Dan rudara glasnije se priča o uslovima u kojima rade, problemima, neizvjesnoj budućnosti rudnika u BiH. Svakako, onih koji se to najviše tiče, rade i dalje, ne očekujući previše. Među njima i Husein Aščić koji u rudniku u Mramoru radi 34 godine. Prvi je kopač i član Čete za spašavanje. Rudarstvo je nekada bilo za njega izazov te je tako postao rudar.
“Vukla me želja za izazovima. Rudarstvo je svaki dan izazov. Kažemo da je svaki dan isti, ali nije. Svaki dan je drugačiji u rudniku. Posao je težak,opasan, ali veseo. Sve u jednom”- kroz smijeh priča Husein. Njegov kolega Adnan Delić ima 20 godina staža u rudniku. I otac mu je bio rudar.
“Ja sam nastavio tim stopama. Ja sam dijete koje je faktički rođeno na rudniku. Naslijedio sam želju od oca da se borim, da vidim šta je taj rudnik. Svaki dan je gola borba za život. I u toj borbi, čovjek doživi mnoge stvari i dobre i loše. Biti rudar znači biti častan, biti posebna osoba. Nije za svakoga taj poziv. Mnogi su se zapošljavali, bili, napuštali. Najjači su ostali”- mišljenja je Adnan. Je li taj težak i mukotrpan posao svaki dna pod zemljom, dovoljno plaćen, pitamo ga.
“Nismo dovoljno plaćeni. Sve okolnosti, kompletan sistem u državi na nas utiče. Da može bolje, može. Što se tiče budućnosti, budućnost rudnika ne bi trebala biti upitna. Mi sami po sebi znamo da rudaru ne treba mnogo. Obezbijedite nam sredstva za rad, recite nam koliko treba raditi i platite nam za naš rad. I to je to”- poručuje Delić i dodaje da je energija glavni resurs na svijetu i rudari su pokretači te energije.
Husein i Adnana ne plaše se se silaziti svakodnevno u jamu, a uz sve češće priče o zatvaranju rudnika.
“Rudar će naći sebi posla. Mi smo vrijedni ljudi, znamo samo raditi. Ne znamo krasti. Da znamo, ne bismo bili rudari. Ali šta sa ostalim građanima? Šta kada ne budemo imali šta naložiti? Šta onda? Nećemo mi moći kupovati tu struju koju bi uvozili. Njemačka, Slovenija, Poljska još drže termoelektrane, a nas trerraju da zatvaramo. Šalju neke lobiste, kažu termoelektrane zagađuju. One su otvorene 70-ih godina. Pa, nije bilo prije bolesti i ovolikog karcinoma. Karcinomi su od psihe i politike naše”- smatra ovaj rudar. Ima poruku za one koji o tome odlučuju i u čijim rukama je sudbina rudnika.
“Poruka za našu vlast i naše direktore je da ulažu u rudnike i rudarstvo jer bez rudarstva nema ni države”- poručuje.
Kako je obilježen Dan rudara u Tuzli i u Mramoru, pogledajte u videu:
(Nataša Tadić)