Kasim Tatić, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, za Oslobođenje i O Kanal govori o tome kako iskorijeniti korupciju i mito, na koje nisu imune ni razvijene države.
”Ja sam pitao studente zašto vi mrzite politiku? Pa kažu, kradu, korupcija, ovo-ono. Vi ne volite krađu? Ne volimo. Jeste li vi ukrali išta? Đe bi mi, Bože sačuvaj. Koliko vas se šveralo u tramvaju jutros? Diže njih jedno 15 ruku. Ali, ide komentar za koji ja znam da će doći: Profesore, to je markica i osamdeset feninga. E, tu sam te čekao! Toliko si mogao ukrasti, vjerujući da te niko neće vidjeti. Ti nisi protiv krađe, ti si samo ogorčen što nisi u poziciji da ukradeš pet milijardi a da te niko ne ganja.”
Ovo je dio govora Kasima Tatića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, sa nedavno održane konferencije u Travniku, a ovu lekciju o korupciji su zahvaljujući društvenim mrežama čule hiljade ljudi.
„Poruka je našla milionsku publiku jer je isječeno, ubrzano i prilagođeno Z generaciji, koja voli čuti nešto u 15 sekundi. Sadržaj je razumljiv i čini mi se da sam pogodio ono što su svi intuitivno znali. Način na koji ja volim da govorim je da neke stvari dovedem do apsurda, u smislu da se ljudi zapitaju, upravo na jednoj niskoj razni – markici i osamdeset.“ -kaže Tatić.
Poruka je da ne radite ono što radi sistem u tom smislu. Izreka kaže da oko vidi sve osim sebe samog, uvijek nam je potrebno neko ogledalo, da nam neko pokaže da to što mi radimo ustvari nije dobro, jer mi imamo tako složene psihološke mehanizme koji nas vrlo lako zavaraju da povjerujemo u ono što govorimo. U psihologiji je to poznato kao racionalizacija ili projekcija – da neke stvari koje radimo, a ne možemo ili ne želimo da ih vidimo kod sebe, projektujemo na nekog drugog. Pogodio sam srž, na onima koji su javno eksponirani, pa ukradu ili prime mito, svi vježbaju strogoću, osuđuju to, ali niko da shvati da samo kad bi imao priliku, isto bi uradio. Ja sam poslužio kao ogledalo oku koje sebe ne može da vidi. Moja poruka svima nama je da povedemo računa o tome da, kada krenemo da upiremo prstom u nekog, da nekog optužujemo, najprije vidimo kako se sami ponašamo u životu.
O mitu i korupciji
„Ogroman broj nas je podmićen. Plata je mito na koje ste pristali da primite da biste se odrekli svojih snova. Ja živim svoj san na svom poslu, ali ogroman broj ljudi je odustao od svojih snova, zbog toga da bi imali sigurnu platu, da rade od 8 do 17 i da ne rade ništa što bi bilo inovativno, da ne izlaze iz zone komfora. Često imamo to pitanje kako naši ljudi uspijevaju, recimo u Norveškoj, da budu na visokim političkim pozicijama. U Norveškoj je pristup takav da se politika smatra uslugom, to su sluge naroda i nikakav apsolutno povlašteni položaj ne treba da imaju. Dakle, oni ne čine nikakvu uslugu, u smislu da ih se treba visoko cijeniti, plaćati, to je njihov posao. Smatra se da je politika posao koji neko treba da radi i da ne treba da ga se podmićuje da bi radio. Ako ljekar radi svoj posao i prima platu za to, zašto da mu mi još posebno dajemo neku nagradu, mito? Nisu pravila tu da ih kršimo ako niko ne gleda, pravila su tu zbog nas. Šta je svrha igre ako svi varamo? Pravila su tu da bi sutra zaštitila mene od nekoga ko će ih kršiti. A ako ih ja sam već kršim, onda dajem opravdanje nekom drugom da ih krši.“- zaključuje Tatić.
U nastavku pogledajte video prilog O Kanala:
(Balans/O Kanal)