Foto: Balans
Sunčanice u širem smislu su mnogo raznovrsnija grupa gljiva od onih na koje uobičajeno mislimo. Većina ljudi pod sunčanicama podrazumeva one iz roda Macrolepiota iliti velike sunčanice, ne razmišljajući da su im, po veličini barem, morfološki veoma slične sunčanice iz roda Chlorophyllum ili kuštrave sunčanice. Kuštrave sunčanice ne spadaju u prave otrovnice, ali mogu izazvati gastrointestinalna trovanja kod pojedinih ljudi, pa čak i alergijske reakcije. Sve je više izveštaja o trovanjima izazvanim ovim gljivama.
Kuštrave sunčanice imaju neke od osnovnih karakteristika koje odlikuju sve sunčanice: imaju karakterističan izgled pečurke, drška i šešir, listići su odvojeni od drške, drška je šuplja i vlaknasta, otisak spora je bele boje, prsten je prisutan i drška se završava bulbom (gomoljem). Ono što ih odvaja od drugih sunčanica su veoma izražene ljuspice na šeširu, veoma naglašen gomolj, prost prsten i najvažnije: sve menjaju boju mesa pri povredi u narandžastu i kasnije tamnu do crvenkastu.
Kako onda dolazi do trovanja? Ako izuzmemo da se u dosta literature ove gljive vode kao jestive i samim tim regularno sakupljaju za hranu najviše se pada na prstenu. Standarna krilatica svih berača početnika jeste da se jedu samo sunčanice koje imaju pokretan prsten, a tu leži zamka. Čak i sunčanica (Macrolepiota procera) ima slabu opnu koja prijanja prsten uz dršku, samo što ona ima dvostruki obruč pa, kada berač povuče prsten rukom, ta opna pukne, ali obruč dozvoljava da prsten šeta gore-dole po dršci. Druge Macrolepiote nemaju taj obruč, ali ni njima prsten nije srastao sa drškom, već je samo tesno prislonjen i pod određenim uslovima može šetati gore-dole. Mnogo bitnija karakteristika je takozvana zmijska šara na dršci, koju imaju samo sunčanice iz roda Macrolepiota, ali ni to pravilo nije univerzalno.
Koja je razlika, pogledajte u narednom videu:
(Balans)