Foto: Balans
Petak je, drugi oktobar. Važan dan za Tuzlu. Na današnji dan Tuzla je oslobođena.
Ustajem u pet i dvadeset. Imamo link u jutarnji program pa valja ustati ranije. Skuham kafu, popijem i u pola sedam krećem na posao. U Tuzli sam petnaest do sedam.
Nova kolegica na linku. Lijepo radi. Ima smisla za posao, iako je tek druga godina žurnalistike. Biće od nje nešto ako bude imala volje. A to je, izgleda, najvažnije. Znanje se nekako i nakupi, ali ako nemaš volje, džaba ti sve.
Završimo link, odem na posao, par jutarnjih vijesti i već je dan krenuo.
Zove Avdo. Kaže da će možda biti neko privatno snimanje narednih dana pa pita bi li radio s njim i Suljetom.
Naravno.
Sa Avdom bih i prenos iz Afrike radio. Ako on kaže da idemo, samo pitam odakle se kreće.
Kasnije moram do grada, imam nekih privatnih obaveza. Zove Neimarlija na kafu. Taman. Završim šta sam imao i pravac kafa.
Ima i Alma. Nešto kasnije dođe i Dino. I tako se sastavi jedno naše obično jutro. Kafa, priča, malo posla, malo života.
A danas je važan dan za Tuzlu.
Danas je 83 godine nakon što je, 2. oktobra 1943. godine, grad oslobođen od fašističke okupacije. Pričalo se o antifašizmu, slobodi, zajedničkom životu i čuvanju kulture sjećanja.
Bivši načelnik Tuzle Selim Bešlagić čestitao je građanima Dan oslobođenja i podsjetio na antifašističku tradiciju grada. Gradonačelnik Zijad Lugavić govorio je o slobodi izborenoj u antifašističkoj borbi i obavezi da se te vrijednosti prenose dalje.
Vidim ispred Pozorišta Lugavića i Nikšića, Slađu Ilića. Došli na svečanu sjednicu povodom Dana oslobođenja.
Dino i ja ćemo dalje. Imamo još jedan događaj važan za Tuzlu.
Prije tačno dvadeset godina Tuzla je prestala biti grad sa redukcijama vode. Izgrađena je i puštena u rad Fabrika vode na Ceriku.
Danas sam tamo.
A bio sam i na dan otvaranja. Radio sam živi prenos i bio jedan od snimatelja. Prošle godine, prošle decenije. Čovjek se okrene i vidi koliko je vremena prošlo.
Sjećam se da je tada govor držao gradonačelnik Imamović. Mlad, zgodan i lijep. Ko i ja.
Danas smo, naravno, samo zgodni i lijepi.
Poslije snimanja u fabrici Dino i ja odemo na doručak, pa poslije u galeriju. Vodovod organizovao manifestaciju povodom dvadeset godina bez redukcija.
Tu je i Imamović. Vidi se da je ponosan na sve ovo. A kako i ne bi bio.
Tu je i Sejo Džambić, dugogodišnji direktor Vodovoda.
Tuzla je od prije dvadeset godina, što se vode tiče, zaista preporođen grad.
Tu su i kolege. Mirza, Senada, Ivana i Hamo.
Ja došao prvi, Hamo do mene, Mirza sa strane.
Kažem Hami, pa, kako ti u sredinu, a ja došao prvi?
Mirza će, ti i ja volimo s boka, gdje se šlifer zgužva.
U pravu je Mirzet.
Svi se složismo.
Završimo i nazad. Dino ode pisati, ja dalje. Imam nekih tekstova.
Takav dan.
Danas završava i izborna kampanja. Pišem tekst o tome ko je šta obećao i kakve su ideje stranke i kandidati nudili tokom kampanje.
Ova kampanja je, barem ovdje kod nas, prošla bez puno haosa, svađa i vrijeđanja među strankama. Dobro je i tako. U nedjelju ćemo vidjeti kako će proći izbori, a naredne sedmice ćemo znati ko je na listama imao podršku građana.
I tako prođe dan.
Svratim na pumpu po cigare i još neke sitnice. Rade Fahro i Mirza. Dobri momci.
Čujem da mi je drug Ramiz Berbić bio nešto bolestan, ali sada, hvala Bogu, ide na bolje. Želim mu ovim putem dobro zdravlje i brz oporavak.
Svratim do nene.
Popijemo kafu.
Kaže da joj je hladno ujutro i da mora naložiti vatru.
Ja joj predlažem da nađemo kakvog djeda, da se griju.
Ma šta će mi, ne mogu se o sebi brinuti. Jebeš djeda.
A jesi li se prije voljela grijati uz čojka?
Jesam, kad sam bila mlada k’o ti.
Kontam, tu smo mi, neno, već sa grijanjem.
Bara-bara.
A večeras se od reprezentacije oprašta Edin Džeko.
Neponovljiva karijera i karakter. Jedan čovjek, a iza njega toliko utakmica, golova, gradova, ljudi i priča. Neke karijere prođu, neke ostanu.
Njegova će ostati.
I tako, jedan petak. Dan oslobođenja Tuzle, dvadeset godina bez redukcija, ljudi koje srećeš cijeli život, ljudi koje tek upoznaješ, malo posla, malo kafe, malo šale i poneka briga.
Godine prolaze.
Neki ljudi odu, neki dođu.
Neki gradovi se mijenjaju, a neke stvari ostanu iste.
I dobro je da ostanu.
Sutra je novi dan.
Novi ljudi i nova nafaka.
(V.M.)