Foto: Balans
Doktor Ilijaz Pilav je u mjestu Gladovići kod Srebrenice. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu. Profesionalnu kariejru je počeo u Srebrenici i iskustva stekao na najgori mogu način u ratu.
Odmah početkom rata susreo sa nečim što je bilo ispisano u knjigama ratne hirurgije. Doktor Ilijaz Pilav proveo je kao ljekar i hirurg sve četiri godine rata u Srebrenici, a 11. jula 1995. godine bio je u posljednjoj grupi koja je napustila grad.
„Čitav taj ratni period u Srebrenici je bila jedna izuzetno teška situacija. Ne postoji jedan jedini dan u kojem bi našli jednu olakšavajuću okolnost. Od samog početka, pa do završnog čina genocida, mi smo bili izloženi. Ne samo situaciji u kojoj je trebalo razmišljati o vlastitom životu. Mi smo ponaosob imali svi neke svoje lične gubitke. Mi vrlo često nismo imali vremena bolovati vlastitu bol zato što smo na svojim plećima morali nositi bol drugih ljudi. Vrlo je teško reći šta je to bilo najteže. Najteža je bila Srebrenica“- prisjeća se doktor tih teških dana.
A bili su to zaista teški dani. Doktor Pilav je tražio sve moguće načine da pomogne svojim sugrađanima. Po informacijama Memorijalnog centra Srebrenica, tih prvih dana rata šuma je bila njegova bolnica gdje je morao imrpovizovati i pomagati ranjenima. Prvu je amputaciju uradio u šumi testerom za željezo, bez anestezije, bez ikakvih medikamenata, bez pravog zavoja.
Kada je oslobođena Srebrenica, Pilav je sa kolegama oformio Ratnu bolnicu. Sve je bilo prazno u toj zgradi. Sakupljali su krevete, posteljinu, a od čaršafa i posteljine pravili su zavoje. Pravili su improvizirane strerilizatore u šporetu na drva, pa su sterilisali te zavoje. Čak su pravili i otopine kojima su se ispirale rane.. Izvedeno je na hiljade operativnih zahvata i to bez anestezije. Hiljade ljudi je spašeno. Tokom rata, u Ratnoj bolnici operisano je preko 4. 000 ranjenika.
I na putu Marša smrti morao je spašavati živote i pružati pomoć ranjenima.
Njegov doprinos je nemjerljiv, a i dalje skromno priča o svom radu.
„Kada su u pitanju razna dešavanja, to je jedna posebna priča. Ja sam se nalazio u Srebrenici tokom cijelog rata. Mogu reći da sam vrlo ponosan na svoje kolege i na ono što smo postigli u nehumanim, nemogućim uslovima, uslovima teške improvizacije i sklon sam da kažem, a to je jedna vrsta poruke mladima, nakon rata i nakon isustva koje smo stekli tamo, ne postoje granice nemogućeg koje se, makar za malo, ne mogu pomjeriti“- poručuje doktor Pilav.
Pilav je svoja iskustva prenio i mladim doktorima na predavanju u Tuzli i dao im svojevrsnu zadaću kada je u pitanju ta profesija.
„To je jedna časna profesija. Sa nekom dozom sjete, mogu da kažem da su nas zvali „heroji u bijelom“. Danas, kako je mnogo toga u ovom društvu deformisano, pomalo je prala prašina i po tom nazivu. Ali ja imam običaj reći mladim ljudima koji stupaju u ovaj esnaf da donose jednu veliku prvu odluku u životu. Nakon završetka studija i pronalska posla, slijedi niz odluka koje se neće ticati samo njih već i života drugih ljudi. I to je nešto što ima posebnu dimenziju u odnosu na neke druge profesije. Vi, na ovaj ili onaj način, uzimate odgovornost za živote drugih ljudi“- poručuje ratni hirurg iz Srebrenice.
Pilav, specijalista Opće kirurgije i subspecijalist Grudne hirurgije, hirurg je na Kliničkom centru u Sarajevu na Klinici za Torakalnu kirurgiju i docent na Medicinskom fakultetu u Sarajevu.
(Nataša Tadić)