Prije više od 100 godinu na današnji dan na Husinu nadomak Tuzle izbila je čuvena Husinska buna. Bila je to pobuna rudara za bolje i humanije uslove rada. Danas, 102 godine poslije, rudari tvrde da i dalje rade u lošim uslovima.
Samed Muminović radi u rudniku 20 godina i prvi je kopač u jami Rudnika “Mramor”. Priča da je posao težak uz metode rada stare više od 100 godina.
“Uslovi su nikakvi. U tim uslovima je radio moj rahmetli otac i zaradio penziju. Mehanizacija stara preko 70 godina. Kada je moj otac radio, bar je bila nova. Sada je istošena i pokvarena. Mi imamo sposobnu radnu snagu, imamo kapacitete. U mojoj kapaciteti su 4,5 miliona tona zaliha uglja. Vidite koja je potražnja za tim istim ugljem. Da nam daju to famozno široko čelo da radimo. Nema niko sluha za to”- ogorčeno kaže ovaj rudar.
I dok Samed silazi svaki dan u jamu, stavljajući glavu u torbu, svakodnevno se mogu čuti izjave da rudnici nisu produktivni, da proizvodnja nije na zadovoljavajućem nivou, da rudari ne rade dovoljno.
“Na sramotu svakome ko takve izjave daje. Mi smo jedini koji časno zarade svoju platu. Često nas pitaju kolike su plate u rudara. Pet do deset puta manje od političara, a šta oni rade? Evo, šta rade. Stavljaju nas u poziciju da nas zatvaraju, a treba im ugalj. Nema smisla. Radim u katastrofalnim uslovima. Glavu u torbu i siđi u jamu. Ne piše na jami “Dobro došli, dragi gosti”. Piše “Sretno”. To vam dovoljno govori”- kaže ovaj rudar.
Zbog svih problema, rudari 21.Decembar ne obilježavaju sa žarom i veseljem, više sa ogorčenošću i neivjesnošću.
“Dan rudara kao dan. Treba biti svečan. Bio je nekada nešto posebno. Nema više te čari. Spustili su nas na niske grane. Nemar vladajućih struktura za rudarima”- kaže on. Hoće li zaraditi penziju u jami kao njegov otac? Nije siguran u to.
“Čisto sumnjam da ću zaraditi penziju. Ja do penzije imam nekih sedam, osam godina, ako ostane jamska eksploatacija. Imali smo sposobne ljudi, dosta ih je otišlo, napustilo. Nisu napustili što nemaju šta jesti već ne vide perspektivu, budućnost. Volio bih da ostanem. Volim svoj posao. Samo da nam obezbjede humanije uslove rada. Nemam namjeru napuštati, ali možda ću biti primoran da dignem ruke od svega”- zaključuje Samed.
(Nataša Tadić)