Foto: Printscreen Youtube
Ova životna priča dolazi iz Dugog polja kod Modriče. Tu već 41 godinu živi gorštak Nedeljko Tomušilović i to u zemunici. On nije stanovnik svijeta, on je stanovnik planinskog predjela. On je 80-ih godina zatvorio vrata civilizacije i otvorio neka samo njemu poznata vrata, samačkog i tužnog života. Nedeljko je rekao: “Umro sam, ali me još nisu sahranili.”
Bio je oženjen ima ćerku i unuke, ali nema porodične trpeze. Posle Titove smrti i raspada bivše Jugoslavije, odlučio je da se pozdravi sa svijetom. Njegov život je pod vedrim nebom, kućom od blata i sa zvjerskim životinjama. U zemunici postoji jedna prostorija. U njoj krevet, šporet, jedna stolica. Nedeljko je otkrio da sluša radio i da se tako informiše, a redovno crta. “Zvali su me Brđo. Bio sam onako đak, nisam puno ni učio, nisam imao ni visokih ocjena, trica-dvica i to je to. Upisao sam poslije i srednju, zanat sam pohađao, kao korpar. Poslije rata je bilo rasulo i zatvorena je korpara. Živio sam i u Subotici, radio na građevini”, kaže Nedeljko.
Pričao je o tome kako je dobio ćerku sa ženom koja je bila starija 20 godina od njega. Objasnio da mu je ovaj prostor sada gdje živi bagerom izravnjao brat i da mu je pomogao da prostor u kome živi izgradi. Brat mu je mlađi četiri godine i Nedeljko je otkrio da li se viđaju. “Dolazi on kod mene, donese mi hljeba i hrane. Išao sam kod njega do skora, cijepao drva..”, rekao je Nedeljko, a potom je objasnio da je sva drva posložio i da je imao tremu kad je čuo da neko dolazi kod njega jer nije navikao na posjete.
Gorštak Nedeljko je takođe i bolestan, ima astmu i koristi pumpicu. “Sada nemam snage uopšte, kao dijete od pet godina. Imam 69 godina. Rođen sam 27. avgusta 1953. godine, a baba me upisala da sam rođen dve godine ranije, znači 1955. Bio sam u Modriči 2012. godine posljednji put.” Nedeljko je takođe objasnio kako sprema hranu i kako se zapravo hrani. Rekao je da je ranije bila mnogo zdravija hrana i da je bilo sve drugačije, a sada kada ljudi koriste vještačka đubriva da možda duže žive, ali duže se i pate, a on tvrdi da je već “umro, a nije sahranjen”, jer ima puno zdravstvenih tegoba. “Nisam lovac. Spremam našu domaću hranu. Krompir, kupus skuvam. Nekad i kupim. Nije mi nešto u redu hrana danas. Uzmem i mlijeko, ali mi se čini da nešto nije uredu sa njim, boli me nekad glava kad pijem to mlijeko pa dam mačetu.”
Priču o Nedeljku je 2021. godine uradila televizija Tatabrada, a nastavak priče su uradili prije nekoliko dana. Video možete pogledati u nastavku.
(Balans/Tatabrada)