Rudari u Federaciji BiH su u decembru dobili toliko iščekivani Kolektivni ugovor koji je važeći do kraja aprila godine pred nama. Plate su povećanje za 30 feninga po satu, što je za oko 11% povišice na platu u odnosu na dosadašnju. Do povećanja je došlo zahvaljujući mukotrpnoj borbi i pregovorima sindikata sa, u pregovorima, tvrdom Elektroprivredom. Na kraju je pod pritiskom sindikalnih vođa, ali i radničkih neposluha, presjekla Federalna vlada i sredstva za povećanje plata su obezbijeđena.
Zbog povećanja cijene rada, rudari imaju razloga za zadovoljstvo i radost, ali niz je razloga za ogorčenost i nezadovoljstvo.
Prvi od problema je taj što Elektroprivreda, ali i uprave rudnika u sklopu Koncerna, na rudare i sindikate gledaju kao na protivnike, te konstantno atmosferu unutar rudnika drže napetom i frustrirajućom. Pokušaj razjedinjavanja rudara vidio se i tokom obilježavanja, za rudare, najznačajnijeg praznika, Dana rudara. Tada je uprava Rudnika „Kreka“, kao nikad do sada organizovala obilježavanje ovog datuma, što je striktno posao sindikata i radnika. Na Krekino obilježavanje uprava je pozvala sindikate da uzmu učešće kao gosti, što je nezabilježen presedan u novijoj historiji BiH. Direktori i Elektroprivrede i Kreke na obilježavanju Dana rudara su istakli značaj rudara u razvoju privrede BiH, ali napomenuli da je proizvodnja u rudnicima ispod očekivane i ispod planirane, dakle nedovoljna, a oni nezadovoljni.
U isto vrijeme, oba direktora, su zaboravila da su ulaganja u rudnike minimalna, da se jamska eksploatacija uglja vrši na isti način kao prije 50 godina, dakle, krampom, lopatom, trnokopom, ručno. Na ovo je početkom godine reagovao direktor EP Admir Andelija, kazavši, „pa, ručno, naravno, neće valjda kopati nogama“.
Zaboravali su direktori kazati i da na površinskom iskopavanju i otkrivci uglja rade najviše privatne kompanije. Osim Junuzovića koji je na poslovima sa rudnicima zaradio milione, u posljednje vrijeme aktivno radi i firma podrinjskog dobrotvora Azmira Husića, igrom slučaja, saradnja se poklopila sa njegovim prelaskom iz PDA u SDA. Privatne firme od Elektorprivrede inkasiraju ogromne sume novca. Taj novac bi, da se investirao u rudnike, sve njih preporodio. Zašto se radilo naopako, svima je jasno, a nikome jasno nije.
Elektroprivreda BiH i uprave rudnika djelimično su razjedinile rudare, na one koji su članovi sindikata i one koji nisu. Pa tako nekolicina rudara za svoje probleme, koji su evidentni, optužuje sindikate.
Činjenica je da su sindikati, posebno sindikat Kreke na čelu sa Zuhdijom Tokićem i Fedearlni sindikat koji vodi Sinan Husić uspjeli u tome da, za rudare izvuku ono što je u ovom trenutku maksimalno moguće, a to je povećanje satnice, samim time i plate.
U pripremi ovog članka razgovarali smo sa desetak rudara koji ne kriju da su nezadovoljni i da su im plate male, a posao rizičan i težak. Na pitanje šta misle o tome kako ih povećati, kažu, „mi da smo znali misliti, ne bi radili 500 metara ispod zemlje“.
Ne libe se rudari zbijati šale i na tuđi i na vlastiti račun. Za kraj je šteta ne ispričati jednu anegdotu o rudaru koji je svaki dan u jami govorio kako bi bilo dobro „potpetiti“ ženu, a iste te dane kada dođe kući ženi je pričao kako mu je na poslu naporno i da mu nije do života.
(Balans)